САНКАЊЕ

Санкање је начин прелажења стрмих залеђених или снежених површина коришћењем санки у сврху рекреације или забаве. Санкање је уједно и зимски спорт у којем је циљ прећи задану залеђену стазу на прописаним санкама у што краћем времену.

При вожњи санки санкаш или више њих седе (или у случају такмичарског спорта леже на леђима) на санкама положајем ногама према напред. Постоји варијанта санкања у којем санкаш лежи потрбушке на санкама главом напред у смеру вожње, та се варијанта санкања назива скелетон. Од боба се санкање разликује по томе што санке немају аеродинамични оклоп, већ се састоје само од лежишта и саоница.

Данас се практикује више дисциплина тог спорта: појединачно и у пару, и то за жене и мушкарце (иако се жене ретко такмиче у пару). Правила такмичења су једноставна: такмичар на краткој заленој стази убрза санке гурајући их рукама у седећем положају, легне на леђа те затим управља тежином тела те притиском ногама на леву или десну саоницу у смеру вожње.

Санкање је стандардни спорт на Зимским олимпијским играма од 1964. кода је први пут уведен у програм Игара.

ВАТЕРПОЛО

Ватерполо  је спортска екипна игра две екипе у води којој је крајњи циљ постизање поготка у гол противничке екипе. Утакмица се састоји од четири четвртине, а екипу у води чини шест играча и један голман. Поред овога, екипе могу имати и резервне играче (до шест у већини ватерполо правила, међу којима може бити и један голман). Ватерполо се обично игра у дубоком базену (дубине најмање 1,8 m), а играчи морају ооседовати велику снагу и издржљивост да би играли утакмицу.
Ватерполо је врло груб спорт. Мањи прекршаји су чести, док се већи прекршаји кажњавају искључењем од 20 секунди.

      

Игралиште

Игралиште за жене: димензије игралишта морају бити 25 x 17 м. Дубина воде не сме бити мања од 1,80 м, а препоручује се 2,00 м.Игралиште за мушкарце: удаљеност између гол-линија мора бити 30 м. Ширина мора бити 20 м. Дубина воде не сме нигде бити мања од 1,80 м, а препоручује се 2,00 м.

• Температура воде мора бити 26 +/- 1 °C.
• Расвета не сме бити мања од 600 лукса.

За олимпијске игре, светска првенства и ФИНА такмичења расвета не сме бити мања од 1.500 лукса.

Видљиве ознаке морају бити постављене на обе стране игралишта, а означавају следеће:

• беле ознаке - гол-линија и половина игралишта
• црвене ознаке - линија 2 м
• жуте ознаке - линија 5 м

Уздужне границе игралишта од гол-линије до линије 2 метра морају бити означене црвено, од линије 2 метра до линије 5 метара жуто, те од линије 5 метара до центра игралишта зелено. Црвена ознака мора бити на сваком крају игралишта, 2 метра од угла на супротној страни од записничког стола, да означи место за поновни улазак играча у игру.

Лопта

Лопта за ватерполо

Лопта мора бити округла са ваздушном комором која има самозатварајући вентил. Мора бити непромочива, без спољних шавова, без премаза масти или сличне материје. Тежина лопте мора бити од 400 до 450 грама. За мушки ватерполо обим лопте мора бити од 0,68 до 0,71 м а притисак у лопти од 90 до 97 kPa, а за женски ватерполо обим лопте мора бити од 0,65 до 0,67 м, а притисак у лопти од 83 до 90 WP kPa.

Наши златни ватерполисти: Душан Мандић, Андрија Прлаиновић, Стефан Митровић, Бранислав Митровић, Филип Филиповић, Никола Јакшић, Милан Алексић, Слободан Никић, Душко Пијетловић, Живко Гоцић, Милош Ћук, Сава Ранђеловић, Гојко Пијетловић.

Селектор: Дејан Савић.

ПИКАДО

Пикадо је игра у којој један или више такмичара бацају из руке мале стрелице (пикада, на чијим крајевима су пера) у округлу мету промера 45,1 cm. Мета је подељена на делове и сваки од њих носи одређен број бодова. Мета је од дрвета пресвучена мешавином млевене плуте и оштре длаке. Налази се на стандардној удаљености 2,37 m од такмичара и обешена је на зид или неки ослонац на висини 1,73 m од пода до центра мете. Дијагонала од линије бацања до центра мете је дужине 2,934 m. Пикадо је игра за разоноду, али и професионални спорт.

Играчи наизменично бацају по три стрелице у таблу. Сабирају се бројеви погођених поља. Циљ игре је да од договореног броја (301 или 501) играчи дођу до нуле, уз услов да последње бацање мора да буде дупло или центар.

Постоји неколико различитих начина игре, али и различитих табли за пикадо. Најраспрострањенија је игра са „сат таблом“ која је настала у Енглеској 1896. године. Назив је добила по томе што подсећа на зидни сат са казаљкама. Мета је помоћу концентичних кружница подељена на кружне венце (прстенове) различите ширине. Радијус централниг круга мете а има 0,6 cm, ширина венца је 1,5 cm, венца ц 7,5 cm, венца д 0,9 cm, венца е 5,4 cm, венца ф 0,9 cm, а ободног венца 6,25 cm. Цела мета, осим круга а и венца б је подељена још у 20 једнаких (жуто-црних, црно-белих или црвено-зелених) сектора (исечака), означених бројевима од 1 до 20 на ободном венцу. Погоци се вреднују адекватним бодовима. Високи резултати се мање - више правилно смењују са ниским, тако да ако се циља висок резултат, довољна је мала грешка и да се погоди низак (највећи резултат од 20 бодова налази се између 5 и 1, на пример).

КРИКЕТ

Крикет је тимски спорт налик бејзболу који играју два тима од по једанаест играча. У игри се користи лоптица која се удара палицом односно батом, а терен је травнато поље приближно елипсоидног облика. На средини се налази правоугаоно поље дуго 20,12 метара, а са обе стране поља су дрвене летве са пречкама -вратнице. Понекад се и само поље назива вратницама. Бацач снажно забацује тврду кожну лопту величине песнице са једних вратница ка супротним где се налази играч са дрвеном палицом. Пре него што стигне до ударача који брани своје вратнице лопта најчешће једном удари о тло. Још један ударач стоји поред бацача али он нема активну улогу док његов тим напада.

Уопштено, ударач покушава да удари лопту палицом и отрчи до другог супротног дела белог правоугаоног поља и заменивши место постиже поен. Међутим играч може да трчи и без ударања лопте или да удари лопту а да не трчи. Ако лопта удари у вратнице довољо јако да обори пречке пре него што је ударач на сигурном месту, тај ударач онда излази из игре, тј. испада. Ударач може да испадне такође ако не спречи да лопта обори све пречке или ако играч у пољу ухвати „живу“ лопту, тј. ако је ухвати пре него што она удари о тло. Када ударачи више не покушавају да трче проглашава се „мртва“ лопта и поново се баца.

Када испадне из игре, ударача замењује други ударач из истог тима. На терену могу бити два ударача и после десет ударача тимови мењају страну. На крају утакмице побеђује тим са више поена постигнутим трчањем.

Крикет се игра као тимски спорт већ неколико векова. У свом модерном облику прво се појавио у Енглеској и данас је популаран у садашњим и бившим чланицама Комонвелта. У неким земљама југоисточне Азије, укључујући Индију, Пакистан, Бангладеш и Шри Ланку, крикет је убедљиво најпопуларнији спорт. Крикет је, такође, важнији спорт у Енглеској, Велсу, Аустралији, на Новом Зеланду, у ЈАР-у, Зимбабвеу и у земљама на Карипским острвима где се говори енглески језик.

Дужина игре - утакмица може да траје од шест или више сати до пет дана - многе паузе за ручак и чај, као и богата терминологија спортских израза су карактеристични за ову игру, што може да збуни оне који је не познају баш најбоље.

Лопта за крикет израђена је од плуте, а обавијена је кожом.

ВЕСЛАЊЕ

Веслање је појединачни и екипни спорт на води, у којем појединац или више њих који се налазе у чамцу покрећу чамац у којем седе снагом својих мишића преко полуга која се зову веслима. Весла су дугачке полуге која на једном крају имају рукохват, док други крај који је шири и пљоснатији (лопата) улази у воду. Веслачка такмичења зову се регате. Веслање је стандардни олимпијски спорт, а врло је популаран и као академски спорт, посебно раширен на универзитетима у Уједињеном Краљевству и САД.

Историја

Веслање је познато још од најстаријих времена. Кинези су први употребљавали дуге чамце на рекама и језерима, а Грци су приређивали веслачка такмичења још на Панатенејским и Истмијским играма. Прва забелжена веслачка такмичења су одржана још 1315. године у Венецији. Као спорт веслање се појавило у Енглеској у XVIII веку. Прва трка „шестераца.“ одржана је у Лондону1715.

Модерни веслачки спорт настао је у градићу Хенлију на Темзи недалеко од Лондона. Прва хенлијевска веслачка регата одржана је 1826. Најпознатија веслачка регата, она између универзитета Оксфорд и Кембриџ почиње своју историју 1829. године и траје све до данас.

Међународна веслачка федерација ФИСА (Fédéeration Internationale des Sociétés d‘Aviron) основана је у Торину1892., а већ 1893. одржано је Прво Европско првенство, које од тада одржава сваке године.. Жене су се прикључиле од 1954.

Од 1962. у неправилним размацима одржава се и првенство света. за мушке, од 1974. и за жене.

Веслање није било на програму првих Олимпијских игара 1896. али већ у Паризу 1900. је уврштено у програм и од тада је присутно на свим досадашњим летњим играма у мушкој, а од 1976. и у женској конкуренцији.

Римен чамци (сваки веслач једно весло)

Ови чамци могу имати кормилара - лице које управља чамцем помоћу кормила и потстиче веслаче.

Уз назив чамца наведена је и ознака (симбол) за сваки чамац као и димензије.

• Двојац с кормиларом, ознака 2+. Два римен веслача и кормилар. Двојци су дуги 12 метара и тешки 30-так кг.
• Двојац без кормилара, ознака 2-. Два римен веслача без кормилара.
• Четверац с кормиларом, ознака 4+. Четири римен веслача и кормилар. Четверци су дуги 14 метара и тешки 50-так кг.
• Четверац без кормилара, 4-. Четири римен веслача без кормилара.
• Осмерац, 8+ Осам римен веслача с кормиларом. Осмерац је дуг око 16 метара и тежак око 100 кг.

Управљање у чамцима без кормилара (двојац и четверац) је остварано преко кормила које је системом сајли повезано за ногаре једног од веслача (ногари су упориште на којем су причвршћена веслачева стопала ).

СТОНИ ТЕНИС

Стони тенис, познат и као пинг понг , је спорт у коме се такмиче два (или четири) играча који лоптицу ударају рекетом на столу за стони тенис.

Димензије стола су 2,74 x 1,525 m, сто је висок 76 cm. Две половине стола дели мрежа висока 15,25 cm која вири (продужава се) с обе стране стола за 15,25 cm.

По старим правилима играло се до 21, а сваки играч је сервирао за редом 5 пута. Данас се игра до 11 поена, заредом се сервира два пута, па је играпостала бржа и занимљивија. Игра се на четири добијена сета, до 11. Разлика мора да буде два поена, дакле 11:9 или 12:10... и тако док се не постигне два поена разлике.

Изменама правила је такође лоптица повећана с 38 на 40 mm и отежана - с 2,5 на 2,7 g.

Двадесети век

Неколико међународних првенстава одржано је од 1904. до 1912. године, а потом од 1912-1925. нису одржавана међународна такмичења у стоном тенису. Први стонотениски савез у свету основан је 1921. у Енглеској. Прво светско првенство у стоном тенису одржано је 1926. у Лондону, када је и основана Међународна стонотениска федерацијаИТТФ.