ШАХ

Шах (од персијске речи Shah - краљ) је спортска игра на плочи (табли) за два играча.


Шах се игра на квадратној плочи (табли) која се назива шаховска табла (плоча). Табла је подељена на 8 колона и 8 редова поља, дакле садржи 64 поља која су наизменично црне и беле боје.
Поља могу бити нацртана (штампана) или на посебном столу који се назива Шаховски сто и служи првенствено за играње шаха.

Шаховске фигуре
	Краљ
	Краљица
	Топ
	Ловац
	Скакач
	Пешак

Сваки играч почиње игру са 16 фигура. Фигуре су: краљ, краљица (или дама), топ (или кула) — 2 комада, скакач (или коњ) — 2 комада, ловац (или лауфер) (2 комада), пешак (или пион) — 8 комада. Један играч игра белим, а други црним фигурама, наизменично померајући своје фигуре, при чему бели има предност првог потеза.
Циљ игре је довести противника у шах-мат (шах-мат значи мртав краљ) ситуацију.
Шах-мат је ситуација када је краљ нападнут и не постоји начин да се заштити од напада или да се помери на ненападнуто поље. У случају шах-мата (краће мат), партија се завршава, а победник је играч који је матирао супарника. Осим мата, кад је победник познат, партија може да резултује и ремијем или пат позицијом - тада је резултат нерешен.
Пат је ситуација када је један од играча на потезу, али не може да помери ни једну своју фигуру.
Реми је ситуација када ниједан играч не може дати мат другом играчу, углавном услед недостатка фигура или када оба играча процене да не могу надиграти свог противника, тада договорно закључују реми, и то се записује ½:½, тј. поен се дели.
Некада је постојало правило да се у случају пата или ремија рачуна да су оба играча изгубила, или се играло све док неко не би победио, међутим пошто је то могло драстично да се одужи, да би убрзали одигравање турнира, FIDE (франц. Fédération Internationale des Échecs - Међународна шаховска федерација) је донела данашње правило о подели поена.

Шаховска такмичења

Шаховска такмичења могу се поделити на турнире, мечеве и тимска такмичења. О било каквом такмичењу да се ради, за победу се добија 1 поен, за реми ½ поена, док се за изгубљену партију не добијају поени (ретко када организатори шаховских такмичења одступају од овог правила).

Шаховски мечеви

Шаховски меч организује се између два противника. Како би оба противника била равноправна (нпр. да имају исти број кола са белим и црним фигурама), најчешће се мечеви организују тако да имају паран број кола. Уколико то није случај, ради се о хендикеп-мечевима. Победник шаховског меча је играч који на крају оствари већи број поена (односно победа).

Тимска такмичења

Играју тимови, један тим против другог, тако што се играчи распоређују по таблама. Обично се за прву таблу узимају најјачи играчи тима. Сваки тим има свог капитена. Капитен екипе не мора истовремено бити играч за таблом, може бити и неко треће лице. Код екипних првенствених сусрета, када екипе у сваком колу путују, беле фигуре на првој табли има домаћа екипа.
Екипна такмичења могу бити лигашка (на локалном или националном нивоу), или су у питању шаховски двобоји репрезентација.

Шаховске титуле

Финалну реч код додељивања шаховских титула има Квалификациона комисија FIDE.

Титуле у мушкој конкуренцији

Додељује их Комисија за титуле и рејтинге FIDE.

• (GM) Велемајстор
• (IM) Међународни мајстор (поп. интермајстор)
• (FM) ФИДЕ мајстор (поп. мајстор)
• (CM) Мајсторски кандидат (поп. кандидат)

Титуле у женској конкуренцији

Додељује их Комисија за титуле и рејтинге FIDE.

• (WGM) Женски велемајстор
• (WIM) Женски међународни мајстор (поп. интермајстор)
• (WFM) ФИДЕ мајстор (поп. мајстор)
• (WCM) Мајсторски кандидат (поп. кандидат)

Почасне титуле

Додељује их Комисија за титуле и рејтинге FIDE.

• (HGM) Почасни велемајстор
• (HM) Почасни мајстор

ТЕКВОНДО

Теквондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година двадесетог века спајањем различитих вештина које су се вежбале у то време. Њено име долази из речи Tae, што значи ударити ногом, Kwon, што значи ударити руком и Do, што значи пут. Теквондо је ударачка вештина коју одликују атрактивне ножне технике и брзина. Данас се теквондо сматра једном од најпопуларнијих борилачких вештина и спортова, а број вежбача у свету се процењује на више од 100 милиона.

Поред настојања прве генерације мајстора теквондоа који су пробали ујединити теквондо у једну стандардизовану борилачку вештину, то им није у потпуности успело. Главни раздор у теквондоу је подела на kukki-теквондо (међународно представљен кроз ВТФ) и ИТФ теквондо.

Kukki-tekvondo је настао кроз напоре корејске организације за теквондо (КТА) да уједини различите корејске борилачке вештине. Kukkiwon је створен 1972. године, као организација која се брине о техничком делу теквондоа и његовом стандардизацијом. Светска врховна организација ВТФ настаје годину касније, 1973., и данас је КТА само једна од чланица ВТФ-а. Треба напоменути да се ВТФ искључиво бави организацијом турнира и да се не бави издавањем појасева или развојем форма, за што је задужен Kukkiwon. За учествовање на ВТФ турнирима и олимпијским играма потребно је имати службену потврду о звању, издану од Kukkiwona.

ИТФ је нешто старија организација, коју је основао генерал Choi Hong Hi 1966., након што је одлучио одвојити се од процеса уједињења теквондоа и напустио Korea Taekwondo Association како би основао свој стил. ИТФ сам издаје потврде о звањима и организује међународне турнире. После смрти генерала Choia, ИТФ се дели на три организације, севернокорејски ИТФ који води његов син, бечки ИТФ i монтреалски ИТФ. Све три организације тврде за себе да су праве наследнице Choieva ИТФ-а. У овом тренутку је будућност ИТФ-а је под знаком питања.

Теквондо звања се деле на десет ученичких звања (keup) и десет мајсторских звања (дан). Нови полазници крећу од десетог звања keup (бели појас), све до мајсторских звања дан (црни појас). Тачне боје појасева зависе о школи и федерацији, али већина школа се држи следећег система:

• 10. i 9. keup: Бели појас
• 8. i 7. keup: Жути и жути са плавом траком
• 6. i 5. keup: Плави и плави са једном црвеном траком
• 4. i 3. keup: Плави са две црвене траке и црвени
• 2. i 1. keup: Црвени са једном црном траком и црвени са две црне траке
• 1. дан и виши: Црни појас

Већина школа такође користи пруге на крају појаса да означи међустепене. Тако зелени појас означава 6. keup, док зелени појас с плавом пругом означава 5. keup, ili „виши зелени појас“.
Такмичења у теквондоу су обично груписана по звањима, тако да се полазници боре с противницима сличних могућности.

Форма је борба против замишљеног противника, која се састоји од 16-30 покрета. Покрети се састоје од одређених удараца и блокада руком и ногом. Учење форми је прави темељ сваке борилачке вештине па тако и теквондоа. Форме помажу у усавршавању кретања и технике. Форме се још називају poomse ili hjong.
Форме су кореографисане борбе против замишљеног нападача које вежбач изводи сам с циљем развијања равнотеже и усавршавања основних техника. Већина теквондо спортиста данас вежба форме Kukkiwon или форме ИТФ (или комбинацију).

Kukki-теквондо садржи осам ученичких форми за ниже појасеве (taeguek poomsae) и девет мајсторских форми за црне појасеве (yudanja poomsae). Неки клубови још подучавају форме palgwae, које су развијене у исто време кад и мајсторске форме, али велика већина клубова користи новије и модерније форме taeguek.

ИТФ садржи 24 форме, по једну за сваки сат у дану, а разрадио их је генерал Choi, Hong Hi, оснивач вештине ИТФ Теквон-до. Ове су форме старије од форма kukkiwon и још увијек су врло популарне и изван ИТФ-а.
Иако велика већина користи форме kukkiwon или ITF, неке мање федерације користе властите, интерне форме, или још увек користе форме каратеа које су се користиле у самим зачецима теквондоа.
Извођење форма је данас међународни спорт, и већина земаља има техничке репрезентације које се такмиче у извођењу форма.

Технике

Теквондо се дели на пет саставних делова:

• Основе (Kibon)
• Форме (Poomsae)
• Самоодбрана (Hosinsul)
• Ломљење (Kyokpa)
• Борба (Kyorugi)
  

Борба

Задњи и по многима најважнији део таеквондоа је борба. Ову категорију грубо можемо поделити на договорену борбу (борба на један, два или три корака, као и борбене вежбе са или без штитника и слободну борбу (са или без штитника)). У борбама теквондоа користе се ручне и ножне ударачке технике, али не и hosinsul бацања, чишћења или гушења.
Најпопуларнији аспект теквондоа је сигурно слободна борба. У случају олимпијске борбе по ВТФ правилима, ради се о борби по правилима фул-контакта, са штитницима и о међународном спорту који је представљен на олимпијским играма. Међународна федерација теквондоа (ИТФ) има своја правила, с контролисаним контактом, без штитника, али и с већим бројем дозвољених техника.

БАЛЕТ

Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300-1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет. Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима. Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање.

Први почеци савременог балета јављаљу се у Италији у XV веку одакле средином XVI века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста. Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара .Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији.

Звања балетских уметника

Примабалерина асолута

највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у историји балетске уметности

-Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци)
најквалитетнији солисти трупе, који играју улоге првог фаха

-Солиста
балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице (нумере)

-Ансамбл (мушки и женски)
балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница

Термини у балету

Кореографија

играчка уметност у целинама коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача.

Дивертисман

концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру.

 

БИЛИЈАР

Билијар је израз који се односи на широк распон игара вештине у којима се користи билијарски штап „так" за ударање кугли и њихово померање по билијарском столу који је у правилу пресвучен вуненим платном (чојом), а уоквирен гуменим ивицама (мантинелама).

Игре у овом спорту уопштено се дијеле на три групе:

1. Карамбол билијар означава групу игара које се играју на столовима без рупа,
2. Билијар са рупама, углавном се игра на столовима са шест рупа. Подваријанте су:   осмица (најпопуларнија билијарска игра на свету),  деветка (9 ball pool),десетка (10 ball pool),14-1 непрекидна игра (14.1 continuous),„на једну рупу“ (one-pocket),„преко мартинеле“ (bank pool),
3. Снукер, се технички сврстава у групу билијара са рупама, док се историјски разликује од осталих игара. Уз њега се такође вежу посебна култура и терминологија које га као игру одређују.

Најпознатији играчи билијара: Roni O Salivan, Neil Robertson, Stiven Hendri i dr. 

КАРАТЕ

Карате је борилачка вештина, пореклом из Јапана. У буквалном преводу, кара значи празна (гола) или кинеска (по начину изговора), те рука или шака, дакле празна рука, и мисли како се одбранити, односно борити „без оружја у рукама“. Настанак каратеа везује се за старе борилачке вештине Окинаве острва, 19 века, где су се локалне традиције мешале са кинеским и јапанским утицајима. Почетком 20 века карате стиже у Јапан, а после Другог светског рата раширио се по свету.Модерни назив каратедо треба да сврста карате у линију са другим будо стиловима; ипак се још увек углавном користи уобичајни израз карате.Карате припада такозваним тврдим стиловима. Насупрот меким стиловима који гледају да користе снагу и енергију нападача, тврди стилови истичу телесну кондицију, пре свега брзину и снагу из брзине. Технички, карате користи ударце песницом, шаком, прстима, лактовима, коленом и ногама, разне блокаде, а понекад се уче и полуге, бацања, болни хватови, ударци у виталне тачке (у очи, грло, нос итд.), и технике руковањем оружја  кобудо. Модерни карате је често спортски оријентисан, тиме такмичења имају велики значај. Ово може да буде на штету реалних техника самоодбране, који су исто део каратеа.Легенде говоре, да је у 6. веку будистички монах Таиши Бодидарма из Канчи Пурама у јужној Индији дошао у кинески манастир Шаолин   и ту не само основао Зенбудизам , него и монахе упутио у посебна телесна вежбања како би издржали дуга медитирања. Настао је такозвани шаолински кунгфу , из којег су се развили највећи број кинеских борилачких вештина. Пошто и карате зна за своје кинеско порекло, себе исто радо види за наследником ове традиције, чија је историјска истинитост сумњива.

Постоје четири традиционална стила каратеа:

-Шотокан

-Шито-риу

-Гођу-риу

-Вадо-риу

Стилови који не припадају овим школама не сматрају се аутоматски „нелегитимним“, већ само нису традиционални, али је већина под великим утицајем једног или више традиционалних стилова.

Водећи стилови у Србији и Републици српској су:

-Шотокан

-Фудокан

Поред њих постоје и мање познати стилови:

-Шуреихо

ХОКЕЈ НА ЛЕДУ

Хокеј на леду  или само хокеј, екипни је спорт који се игра на вештачким или на природним леденим  површинама. Играчи се по леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40 км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих екипних спортова.У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме која се зове пак . Играчи паком управљају дугачком палицом која је закривљена на доњем делу.У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија хокеја као спорта. Хокеј  је убедљиво најпопуларнији спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хокеј често означава и као „канадијски хокеј“

РАГБИ

Рагби је екипни спорт са овалном лоптом, који се развио од верзије фудбала игране у школи.Рагби из истоименог града у Уједињеном Краљевтву. Две главне верзије рагбија су: рагби лига (рагби 13) и рагби јунион (рагби 15), као и верзије са мање играча - рагби 7 по правилима рагбија 15 ирагби 9 по правилима рагбија 13.Од 1900. до 1924. рагби јунион је био укључен у званичан програм Олимпијских игара.МОК је на 121. заседању 2009. у Копенхагену одлучио да уврстирагби 7, верзију рагбија са 7 играча по правилима рагби јуниона, у програм на Летњим олимпијким играма 2016. у Рио де Жанеиру.У Србију се рагби појавио после Првог светског рата. Први клуб Орао основан је у Шапцу 1919. године, а оснивање је иницирао Маринко Ђорђевић.

Неки од најпознатијих клубова су:

• Рагби клуб Партизан
• Рагби клуб Црвена звезда (два клуба за обе верзије)
• Рагби клуб Победник
• Рагби клуб Динамо Панчево

ГИМНАСТИКА

 Гимнастика је спорт, чије име потиче од грчке речи која означава вежбање. Она укључује извођење вежби које захтевају физичку снагу, спретност и координацију. Модерна гимнастика укључује вежбе на разбоју,греди, партеру, карикама, коњу са хватаљкама и без њих (прескок). Гимнастика се развила из вежби које су практиковале у старом веку, као што узјахивање или силажење са коња или из циркуских наступа.Гимнастика се јавља већ у старом Египту, али је тада више наликовала на акробацију, У 2 миленијуму п.н.е. на  Криту.Већина данашњих врхунских гимнастичара почела је да тренира још у детињству, што је у вези са развојем људског тела, посебно кучменог стуба. Дечаци изводе вежбе на шест справа, а Девојчице на четири. Међутим, пре него што пређу на справе, морају да стекну телесну снагу, издржљивост и  гипкост. За све то су им потребне године напорног вежбања уз помоћ искусних тренера.

СРОДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ:

- Трамбулина

Многи гимнастичари вежбају за такмичење на трамбулини. То је еластични материјал разапет унутар металног рама. Постоји и светско првенство у скоковима на трамбулини које се одржава од 1964. године, а од 2008. ова дисциплина се налази и у програму Олимпијских игара у Пекунгу

-Ритмичка гимнастика:

Ритмичка гимнастика  је једна од две нове дисциплине које су се развиле из гимнастике и постале веома популарне. То је искључиво женски спорт у коме гимнастичарке уз помоћ траке,лопте, обруча,чуњева или  вијачена пример, уз музику изводе вежбе у којима се оцењује грациозност и тачност.Ова дисциплина је уврштена у програм олимпијских игара 1984. године.

- Спортска акробатика:

Спортска акробатика  је друга новија дисциплина која се изводи без додатне опреме,а такмиче се мушкарци и жене заједно и то у паровима, у троје или у четворо.

-Корективна гимнастика:

Корективна гимнастика је посебан вид вежби који се практикује у терапеутске сврхе или превентивно против настајања деформитетаскелетног и мишићног система, као што сусколиоза,лордоза,кифоза и равно стопало.